Традиција села Блазнава Народно и традиционално...
Воћњаци и винова лоза

Искуством базираним на дугогодишњој традицији у споју са савременим концептом производње у Блазнави се узгаја воће врхунског квалитета. Шљива, јабука, вишња, винова лоза и друго воће.

Вино и ракија

Једна првокласна стара српска Шљивовица упакована је у уметничку обликовану амбалажу и као резултат тог рада Србија је добила први ексклузивни сувенир.

Шљивовица "Жар" - 26 година стара српска препеченица, произвођача Хаџи Драгана Шевића-Шелија из села Блазнава на Руднику, која је освојила пето место од 120 оцењиваних ракија на такмичењу за најбољу српску шљивову ракију 1900-2009 год., била је инспирација Хаџи Љубиши Миљковићу из фирме "Ребоx" да окупи још неке уметнике за стварање овог новог српског бренда. Том подухвату су се прикључили вајар Мирослав Бабић и проф. Драган Јеловац академски сликар. Чудо је створено. Прву светску премијеру је доживело у паризу, граду уметности, за време манифестације "Дани Српске културе". Цео овај пројекат назван "Питома дивљина Шумадије" кренуо је у освајање света јер шљивовица препеченица има најдубље корене у нашем националном бићу. Њоме наздрављамо, њу пијемо за душу, дезинфикујемо болне ране и најчешће поклањамо као најкарактеристичнији српски сувенир.

Након светске премијере српске ракије у Паризу крајем прошле године, наш амбасадор у Француској Душан Батаковић боцу препеченице поклонио је председнику Француске Николи Саркозију.
Ракија Жар из шумадијског села Блазнава, стара 26 година, врхунски је квалитет с којим храбро можемо у свет, потврдили су стручњаци Пољопривредног и Хемијског факултета у Београду. "Када ви ставите ракију у уста, она вас не пече, него само клизи, као уље и тек кад дође до стомака, почне да шири топлину. Због тога је добила име жар", каже Хаџи Драган Шевић, произвођач те ракије. Роба врхунског квалитета заслужује врхунско паковање. Свако је уникатно, а аутор каже да је инспирацију лако проналазио. "То је наша историја и наша потреба да коначно постанемо народ од достигнућа", истиче Мирослав Бабић, академски вајар. Шљивовица препеченица има најдубље корене у нашем националном бићу. Њоме наздрављамо, њу пијемо за душу, дезинфикујемо рану, скидамо температуру.

Света Тројица

Духови представљају и "рођендан" Хришћанске цркве, а називају се још и Тројице, Тројичин дан, Силазак светог духа на апостоле. Код Срба и још чешће код Руса и Грка, тај празник се зове и Педесетница. По значају то је трећи празник, после Ускрса и Божића, и као они, такође се слави три дана. Празновање се наставља целе седмице, не пости се, то је тзв. трапава недеља. Тај празник назван је Света тројица, јер се, према јеванђелима, поред Светог Оца и Сина, на овај дан јавило физички треће лице Свете тројице - Свети Дух. Први дан Духова или Педесетнице посвећен је јеванђелском догађају - силаску Светог Духа на апостоле, Христове ученика. Светом Духу верници упућују свакодневну молитву, призива се при крунисању владара, свим рукополагањима, на почетку архијерејских сабора, на крштењу у цркви...

У многим местима Шумадије и у другим крајевима Србије, као и међу Србима у расејању, тог дана пролазила је поворка крстоноша. У појединим местима литија из храма иде и данас до поља и винограда. Духови су празник неколико места у Србији, а у појединим породицама и крсна слава. Они су и еснафска слава трговаца.

ШТА ЗНАЧИ НАЗИВ СЕЛА БЛАЗНАВА
                                       
ОКОЛИНА БЛАЗНАВЕ
ФАМИЛИЈА ШЕВИЋ
Шевићи су бројна и разграната фамилија. Има их практично у свим  
деловима бивше СФРЈ. Фамилије Шевић има највише у области        
 
       
     Горње Јасенице. Има их у селима Блазнава, Винча, Доња Шаторња  
и Горович. Сва ова села припадају општини Топола.
Прецизније речено, у овим селима Тополске општине пронашао их је 
   Боривоје М. Дробљаковић и то забележио у својим истраживањима   
   
своје резултате је објавио 1923. године у студији Јасеница.
По Дробњаковићевим објашњењима, Шевићи из Винче и 
Горње Шаторње порекло су од оних из Блазнаве за које он каже:
Шевићи, Слава: св Алимпије. Њихов прадеда је дошао од 
Сјенице, и населио се у Моштању (до Винче). Фамилије Шевић има у  Срему, Београду, Лозници,
Винчи и Доњој Шаторњи.
Шевићи у Блазнави су досељени са југозапада, где је Сјеница. Сјеница је Вероватно била само 
успутна станица. Прецизно одређење њиховог порекла Дробњаковић није утврдио.
Може се предпоставити да је ова фамилија у Блазнаву дошла крајем ОСАМНЕСТОГ века,
уочи устанка, јер их је Дробњаковић сврставао у најстарију породицу у селу.
Могуће је да су Шевићи дошли и током Устанка, можда и 1809.године када је један јак 
усељенички млаз становништва са југозапада населио Шумадију у приличној мери, заокружио
данашњу етничку структуру становништва у њој.
1813.године за време пропасти ПРВОГ СРПСКОГ УСТАНКА, Шевићи су као и  многе друге фамилије
побегле преко Саве, као што су и многе друге фамилије побегле преко Саве и Дунава.
Да је било речи о бројно јакој фамилији сведочи и број кућа које је Дробњаковић нашао, 28 само у Блазнави.
Када се на тај број додају Шевићи који су остали у Срему, Лозници и Београду, верујемо да је у досељивању 
са простора Сјенице ова Фамилија била Бројна, да се састојала од више одељених домаћина , 
чланова једне заједнице, који је неименовани прадеда повео ка Шумадији.
Шевићи су не знамо где и не знамо када, настали од фамилије Шево.
При томе је досло до промене презимена додавањем наставка ''ић''.
Значење речи ШЕВО- физичка мана меког човека(хромост) шепавост.
Поред Фамилије Шевић једне од најстаријих фамилија у Блазнави су:
                                                                                 
  • Ђиласовић, Филиповић, Продановић, Цветковић, Марјановић, Петловић, Гавриловић, Јанићевић, Ђорђевић,
Алексић, Дачић, Недељковић, Антонијевић, Николић, Недић, Урошевић, Јевтић, Лекић, Лончаревић, Ивановић,
Ненадовић,Ђоновић.

ПОЈАМ И ГРАНИЦЕ ШУМАДИЈЕ

Неке значајне области као да јасно немају своје границе, или им је границе врло тешко тачно утврдити. Можда тешкоћа настаје отуда што су нам те области својим значењем тако снажно утиснутесвест да њихово име преносимо на суседне крајеве, па се то претапа и
и у ширење имена. У такве области иду Шумадија и Лика.
Шумадија настаје од Лајковца а за Лајковчане од Лазаревца, у лазаревцу казу да је Шумадија иза Букуље од Аранђеловца и Тополе а 
 
у Аранђеловцу казу да је Шумадија све до Мораве. У Поморављу почиње повратно показивање, Шумадија је од Паланке и Раче па ка
брдима, а у Паланци кажу да је Шумадија од Тополе и даље све ка Руднику. И тако, прође се цела Шумадија као да је зачарана област,
мислите да измиче а ви сте стално у њој, било да вам се сужава или шири, Свге је Шумадија и-нигде је нема.
Шумадијски округ (слика)

Географске Границе

У ужем смислу под великом Шумадијим се подразумевају пет нахија:  Београдска, Смедеревска, Крагујевачка, Рудничка и Јагодинска.
Геогравске границе: са севера Сава и Дунав, са истокаа Велика Морава, са југа Западна Морава, са запада Колубара.
Велика Шумадија (слика)
Најранији спомени. Назив Шумадија, колико нам је до сада познато среће се у писаним сведочанствима почетком 18-века у списима
Београдске митрополије 1713. године, где се у приходима, датираним 24 фебруара, наводи ''Нахија Шумадиа'', а у навођењу расхода,
дотираног 20 марта у падежним облицима: у Шумадији и од Шумадије. Следећа помена је 1717 године , поминје се на два места.