Традиција села Блазнава Народно и традиционално...
Воћњаци и винова лоза

Искуством базираним на дугогодишњој традицији у споју са савременим концептом производње у Блазнави се узгаја воће врхунског квалитета. Шљива, јабука, вишња, винова лоза и друго воће.

Вино и ракија

Једна првокласна стара српска Шљивовица упакована је у уметничку обликовану амбалажу и као резултат тог рада Србија је добила први ексклузивни сувенир.

Шљивовица "Жар" - 26 година стара српска препеченица, произвођача Хаџи Драгана Шевића-Шелија из села Блазнава на Руднику, која је освојила пето место од 120 оцењиваних ракија на такмичењу за најбољу српску шљивову ракију 1900-2009 год., била је инспирација Хаџи Љубиши Миљковићу из фирме "Ребоx" да окупи још неке уметнике за стварање овог новог српског бренда. Том подухвату су се прикључили вајар Мирослав Бабић и проф. Драган Јеловац академски сликар. Чудо је створено. Прву светску премијеру је доживело у паризу, граду уметности, за време манифестације "Дани Српске културе". Цео овај пројекат назван "Питома дивљина Шумадије" кренуо је у освајање света јер шљивовица препеченица има најдубље корене у нашем националном бићу. Њоме наздрављамо, њу пијемо за душу, дезинфикујемо болне ране и најчешће поклањамо као најкарактеристичнији српски сувенир.

Након светске премијере српске ракије у Паризу крајем прошле године, наш амбасадор у Француској Душан Батаковић боцу препеченице поклонио је председнику Француске Николи Саркозију.
Ракија Жар из шумадијског села Блазнава, стара 26 година, врхунски је квалитет с којим храбро можемо у свет, потврдили су стручњаци Пољопривредног и Хемијског факултета у Београду. "Када ви ставите ракију у уста, она вас не пече, него само клизи, као уље и тек кад дође до стомака, почне да шири топлину. Због тога је добила име жар", каже Хаџи Драган Шевић, произвођач те ракије. Роба врхунског квалитета заслужује врхунско паковање. Свако је уникатно, а аутор каже да је инспирацију лако проналазио. "То је наша историја и наша потреба да коначно постанемо народ од достигнућа", истиче Мирослав Бабић, академски вајар. Шљивовица препеченица има најдубље корене у нашем националном бићу. Њоме наздрављамо, њу пијемо за душу, дезинфикујемо рану, скидамо температуру.

Света Тројица

Духови представљају и "рођендан" Хришћанске цркве, а називају се још и Тројице, Тројичин дан, Силазак светог духа на апостоле. Код Срба и још чешће код Руса и Грка, тај празник се зове и Педесетница. По значају то је трећи празник, после Ускрса и Божића, и као они, такође се слави три дана. Празновање се наставља целе седмице, не пости се, то је тзв. трапава недеља. Тај празник назван је Света тројица, јер се, према јеванђелима, поред Светог Оца и Сина, на овај дан јавило физички треће лице Свете тројице - Свети Дух. Први дан Духова или Педесетнице посвећен је јеванђелском догађају - силаску Светог Духа на апостоле, Христове ученика. Светом Духу верници упућују свакодневну молитву, призива се при крунисању владара, свим рукополагањима, на почетку архијерејских сабора, на крштењу у цркви...

У многим местима Шумадије и у другим крајевима Србије, као и међу Србима у расејању, тог дана пролазила је поворка крстоноша. У појединим местима литија из храма иде и данас до поља и винограда. Духови су празник неколико места у Србији, а у појединим породицама и крсна слава. Они су и еснафска слава трговаца.